– Gde svaka latica ima svoje mesto, a svaki detalj priča priču...
Mnogi zamišljaju da je posao cvetne dekoraterke lagan, romantičan i uvek mirisan.
I jeste – ali samo delimično.
Iza svakog cvetnog luka, nežnog buketa i savršeno postavljenog mladenačkog stola stoji mnogo rada, truda, planiranja i ljubavi.
Zato sam odlučila da vas pustim da zavirite u jedan moj dan – dan kada stvaram čaroliju od latica, boja i emocija.
Jutro – početak u mirisu i tišini:
Moj dan počinje rano, najčešće uz tišinu, kafu i spisak.
Dok većina još spava, ja biram – cvet po cvet, ton po ton, miris po miris.
Odlazak na pijacu, kod cvećara ili u sopstvenu baštu (ako sezona to dozvoljava), uvek je poseban ritual.
Cveće ne biram očima, već osećajem.
Znam tačno kada je neka ruža “ona prava” za mladu.
Kada su božuri dovoljno raskošni.
Kada hortenzije govore sve bez reči.
Dopodne – pripreme u ateljeu:
Kad cveće stigne, sledi satima tiho slaganje i vezivanje – buketi, aranžmani, venčići, dekoracije za stolove.
Moje makaze i konopčići postaju čarobni alati. Ruke ne staju.
Tu se plan pretvara u stvarnost.
Sve mora biti sveže, precizno, savršeno – jer cvet nosi emociju, i svaka greška se vidi.
Zato radim sa puno pažnje, ali i nežnosti.
Popodne – terenski rad i montaža:
Kada se približi vreme postavljanja dekoracije, kreće onaj deo koji ljudi obično ne vide:
kutije, nosači, tepisi, stolovi, transport, nameštanje.
Dekoracija prostora je fizički posao.
Podižemo lukove, vežemo cveće, nameštamo stolove, preslažemo aranžmane dok ne “klikne”.
Dok prostor ne dobije dušu.
Iznad svega, trudim se da ostavim osmeh u svakom kutku.
Jer znam – taj dan je nekome najlepši u životu.
Veče – tihi završetak i veliko srce:
Kada sve završim, često stanem na trenutak da pogledam ceo prostor.
U tišini, pre nego što gosti dođu.
I tada me preplavi zahvalnost – što radim ono što volim.
Što sam deo nečije ljubavi.
Što moje ruke stvaraju trenutke koje će neko pamtiti zauvek.